Da li je pravo vreme za izgradnju velike solarne elektrane u Srbiji?
Prema gotovo svim procenama potrebna su značajna ulaganja u nove obnovljive izvore energije u Srbiji. Srbija ima ekonomski isplative potencijale obnovljivih izvora energije (OIE) (solarna energija, energija vetra, hidroenergija, energija biomase, geotermalna energije,…), tako da bi struktura proizvo...
Saved in:
| Main Author: | |
|---|---|
| Format: | Article |
| Language: | English |
| Published: |
Savez energetičara
2021-06-01
|
| Series: | Energija, Ekonomija, Ekologija |
| Subjects: | |
| Online Access: | https://doi.ub.kg.ac.rs/2021/10-46793-eee21-2-01r/ |
| Tags: |
Add Tag
No Tags, Be the first to tag this record!
|
| Summary: | Prema gotovo svim procenama potrebna su značajna ulaganja u nove obnovljive izvore energije u Srbiji. Srbija ima ekonomski isplative potencijale obnovljivih izvora energije (OIE) (solarna energija, energija vetra, hidroenergija, energija biomase, geotermalna energije,…), tako da bi struktura proizvodnog miksa u elektroenergetskom sistemu trebalo sve više da se zasniva upravo na obnovljivim izvorima.
U ovom radu urađen je pokušaj da se odgovori na sledeća pitanja: da li su Srbiji potrebni novi proizvodni kapaciteti, da li su Srbiji potrebni novi proizvodni kapaciteti iz OIE i na kraju, koji bi od OIE trenutno bio najpogodniji? U radu se vrši procena da li je ovo upravo pravi trenutak za ubrzanje procesa energetske tranzicije u Srbiji kao i procena prilike da se bržim prelazom na OIE obezbedi održiviji rast i razvoj. Polazi se od činjenice da je povećanje proizvodnje električne energije iz OIE, zajedno sa merama za povećanje energetske efikasnosti i dekarbonizaciju proizvodnje i potrošnje energije, okosnica energetske tranzicije i istovremeno suština obaveza koje je Srbija preuzela pristupanjem Energetskoj zajednici i prihvatanjem međunarodnih klimatskih sporazuma. U radu se pretpostavlja da se ciljanim povećanjem efikasnosti energetskog sektora i povećanom upotrebom OIE, ciljevi evropske politike mogu postići u Srbiji i da se energetika može pozicionirati kao motor stabilnosti i održivog ekonomskog razvoja. Sekundarni efekti dovešće do povećanja održivog zapošljavanja, smanjenja javnog duga i povećanja konkurentnosti sektora. Zbog toga na energetsku tranziciju treba gledati kao na razvojnu priliku.
Izgradnja velikih elektrana na OIE, a posebno velikih solarnih elektrana u Srbiji i pridruživanje EU Green Deal-u, je svakako signal da je Srbija na dobrom putu da razvije savremeni, ekološki „čist“, konkurentan i regionalno integrisan energetski sistem. To će pokrenuti neophodna ulaganja u modernizaciju energetskog sektora i omogućiti privlačenje stranih direktnih investicija. Ostvarivanje ove vizije zahteva odlučnu političku akciju na nacionalnom i regionalnom nivou. Solarni projekti imaju najniže nivelisane troškove proizvedenog kWh električne energije, najbrži su za realizaciju i imaju najmanji ekološki i socijalni uticaj. Takođe, veliki instalisani kapacitet može se postići nizom velikih i srednjih projekata koji bi bili teritorijalno raspoređeni u cilju smanjenja jednovremenosti proizvodnje. |
|---|---|
| ISSN: | 0354-8651 2812-7528 |