НЕКА РАЗМАТРАЊА О ПОЛОЖАЈУ СВЕТИХ СТВАРИ (RES SANCTAE) У РИМСКОМ ПРАВУ
У римском праву постоје два основа искључи- вања ствари из правног саобраћаја а то су начела природног пра- ва (humani iuris) и „божанског права“ (divini iuris). Res sanctae спадају у категорију ствари ван правног прометa по „божанском праву“ (res extra commercium divini iuris) и заједно са res sac...
Saved in:
| Main Author: | |
|---|---|
| Format: | Article |
| Language: | English |
| Published: |
University of Banja Luka, Faculty of Law
2023-12-01
|
| Series: | Српска правна мисао |
| Online Access: | https://spmisao.pf.unibl.org/index.php/casopis/article/view/194 |
| Tags: |
Add Tag
No Tags, Be the first to tag this record!
|
| Summary: | У римском праву постоје два основа искључи-
вања ствари из правног саобраћаја а то су начела природног пра-
ва (humani iuris) и „божанског права“ (divini iuris). Res sanctae
спадају у категорију ствари ван правног прометa по „божанском
праву“ (res extra commercium divini iuris) и заједно са res sacrae
и res religiose су у већој или мањој мјери повезане са религијом.
Свете ствари су специфичне по томе што по природи материје
немају религиозни предзнак већ су проглашене светим из објектив-
них разлога. Посебним вјерским обредом (consecratio) нека ствар
се стављала под посебну заштиту богова и тиме је добијала своју
сакросанктност (неповредивост). Свако ко би повриједио правни
интегритет свете ствари, чинио би sacrilegium и био кажњен
смртном (капиталном) казном.
|
|---|---|
| ISSN: | 1840-0493 2233-0410 |