Definisanje optimalnog proizvodnog miksa u dekarbonizovanom energetskom sistemu
Značajan napredak u ekološkoj svesti široke javnosti u prethodnoj deceniji je doveo do promene načina na koji se sagledava perspektiva elektroenergetskih sistema, pri čemu je najveća prilagođavanja pretrpeo sektor proizvodnje energije, u kome su ulogu koju su držale termoelektrane preuzeli obnovljiv...
Saved in:
| Main Authors: | , , , , |
|---|---|
| Format: | Article |
| Language: | English |
| Published: |
Savez energetičara
2022-03-01
|
| Series: | Energija, Ekonomija, Ekologija |
| Subjects: | |
| Online Access: | https://doi.ub.kg.ac.rs/2022/10-46793-eee22-1-22r/ |
| Tags: |
Add Tag
No Tags, Be the first to tag this record!
|
| _version_ | 1841544077569425408 |
|---|---|
| author | Vladan Ristić Miljan Žikić Dragana Vujanović Ivan Trkulja Ognjen Mijušković |
| author_facet | Vladan Ristić Miljan Žikić Dragana Vujanović Ivan Trkulja Ognjen Mijušković |
| author_sort | Vladan Ristić |
| collection | DOAJ |
| description | Značajan napredak u ekološkoj svesti široke javnosti u prethodnoj deceniji je doveo do promene načina na koji se sagledava perspektiva elektroenergetskih sistema, pri čemu je najveća prilagođavanja pretrpeo sektor proizvodnje energije, u kome su ulogu koju su držale termoelektrane preuzeli obnovljivi izvori energije. Tu se, prevashodno, ističu solarne elektrane i vetroelektrane. Međutim, ovaj zaokret je dočekan sa velikom dozom skepticizma, gde je, kao argument protiv masovne integracije obnovljivih izvora, često naglašavana varijabilnost njihove snage generisanja, te oscilacije prisutne u njihovom dnevnom dijagramu proizvodnje. Ono što je, pak, zanemarivano u tim izlaganjima jeste činjenica da dnevni dijagram proizvodnje zavisi od tipa izvora, te da, na primer, vetroelektrane i solarne elektrane nemaju identičan dnevni dijagram. Prema tome, do dnevnih maksimuma i minimuma prozvodnje ovih izvora ne dolazi u istom trenutku, te je jasno da bi objedinjeni dijagram na kome bi se u obzir uzela oba tipa elektrana imao daleko manje varijacija snage od pojedinačnih grafika proizvodnje svake od elektrana. Pritom bi stepen smanjenja varijacija, između ostalog, zavisio i od odnosa instalisanih snaga ovih elektrana. Shodno tome, u radu će se sprovesti analiza na test sistemu koji se napaja isključivo iz vetroelektrana i solarnih elektrana, uz uzimanje u obzir dva tipa solarnih panela – monofacijalnih i bifacijalnih. Smatraće se da je zbir instalisanih snaga ovih izvora konstantan, dok će procenat sa kojim svaka od elektrana učestvuje u toj snazi biti variran sa ciljem definisanja onog odnosa instalisanih snaga pri kome dolazi do najmanjih varijacija zbirne snage proizvodnje u periodu od godinu dana, sa satnom rezolucijom. Kao indikator smanjenja varijacija će se koristiti minimalna srednja vrednost kvadrata odstupanja satnih vrednosti ukupne snage generisanja iz opisanih elektrana od prosečne vrednosti snage njihove sumirane proizvodnje na godišnjem nivou. |
| format | Article |
| id | doaj-art-5bf88a98933b40b8937f7daf3e9988f6 |
| institution | Kabale University |
| issn | 0354-8651 2812-7528 |
| language | English |
| publishDate | 2022-03-01 |
| publisher | Savez energetičara |
| record_format | Article |
| series | Energija, Ekonomija, Ekologija |
| spelling | doaj-art-5bf88a98933b40b8937f7daf3e9988f62025-01-12T19:05:14ZengSavez energetičaraEnergija, Ekonomija, Ekologija0354-86512812-75282022-03-01241222710.46793/EEE22-1.22RDefinisanje optimalnog proizvodnog miksa u dekarbonizovanom energetskom sistemuVladan Ristić0https://orcid.org/0000-0001-9571-3238Miljan Žikić1https://orcid.org/0000-0002-9189-5377Dragana Vujanović2https://orcid.org/0000-0002-3516-4457Ivan Trkulja3https://orcid.org/0000-0002-3584-7661Ognjen Mijušković4https://orcid.org/0000-0002-9742-391XAD „Elektromreža Srbije“, SrbijaAD „Elektromreža Srbije“, SrbijaResalta d.o.o. Beograd, SrbijaAD „Elektromreža Srbije“, SrbijaAD „Elektromreža Srbije“, SrbijaZnačajan napredak u ekološkoj svesti široke javnosti u prethodnoj deceniji je doveo do promene načina na koji se sagledava perspektiva elektroenergetskih sistema, pri čemu je najveća prilagođavanja pretrpeo sektor proizvodnje energije, u kome su ulogu koju su držale termoelektrane preuzeli obnovljivi izvori energije. Tu se, prevashodno, ističu solarne elektrane i vetroelektrane. Međutim, ovaj zaokret je dočekan sa velikom dozom skepticizma, gde je, kao argument protiv masovne integracije obnovljivih izvora, često naglašavana varijabilnost njihove snage generisanja, te oscilacije prisutne u njihovom dnevnom dijagramu proizvodnje. Ono što je, pak, zanemarivano u tim izlaganjima jeste činjenica da dnevni dijagram proizvodnje zavisi od tipa izvora, te da, na primer, vetroelektrane i solarne elektrane nemaju identičan dnevni dijagram. Prema tome, do dnevnih maksimuma i minimuma prozvodnje ovih izvora ne dolazi u istom trenutku, te je jasno da bi objedinjeni dijagram na kome bi se u obzir uzela oba tipa elektrana imao daleko manje varijacija snage od pojedinačnih grafika proizvodnje svake od elektrana. Pritom bi stepen smanjenja varijacija, između ostalog, zavisio i od odnosa instalisanih snaga ovih elektrana. Shodno tome, u radu će se sprovesti analiza na test sistemu koji se napaja isključivo iz vetroelektrana i solarnih elektrana, uz uzimanje u obzir dva tipa solarnih panela – monofacijalnih i bifacijalnih. Smatraće se da je zbir instalisanih snaga ovih izvora konstantan, dok će procenat sa kojim svaka od elektrana učestvuje u toj snazi biti variran sa ciljem definisanja onog odnosa instalisanih snaga pri kome dolazi do najmanjih varijacija zbirne snage proizvodnje u periodu od godinu dana, sa satnom rezolucijom. Kao indikator smanjenja varijacija će se koristiti minimalna srednja vrednost kvadrata odstupanja satnih vrednosti ukupne snage generisanja iz opisanih elektrana od prosečne vrednosti snage njihove sumirane proizvodnje na godišnjem nivou.https://doi.ub.kg.ac.rs/2022/10-46793-eee22-1-22r/balansiranje sistemavetroelektranesolarne elektranebifacijalni panelistatistička analiza |
| spellingShingle | Vladan Ristić Miljan Žikić Dragana Vujanović Ivan Trkulja Ognjen Mijušković Definisanje optimalnog proizvodnog miksa u dekarbonizovanom energetskom sistemu Energija, Ekonomija, Ekologija balansiranje sistema vetroelektrane solarne elektrane bifacijalni paneli statistička analiza |
| title | Definisanje optimalnog proizvodnog miksa u dekarbonizovanom energetskom sistemu |
| title_full | Definisanje optimalnog proizvodnog miksa u dekarbonizovanom energetskom sistemu |
| title_fullStr | Definisanje optimalnog proizvodnog miksa u dekarbonizovanom energetskom sistemu |
| title_full_unstemmed | Definisanje optimalnog proizvodnog miksa u dekarbonizovanom energetskom sistemu |
| title_short | Definisanje optimalnog proizvodnog miksa u dekarbonizovanom energetskom sistemu |
| title_sort | definisanje optimalnog proizvodnog miksa u dekarbonizovanom energetskom sistemu |
| topic | balansiranje sistema vetroelektrane solarne elektrane bifacijalni paneli statistička analiza |
| url | https://doi.ub.kg.ac.rs/2022/10-46793-eee22-1-22r/ |
| work_keys_str_mv | AT vladanristic definisanjeoptimalnogproizvodnogmiksaudekarbonizovanomenergetskomsistemu AT miljanzikic definisanjeoptimalnogproizvodnogmiksaudekarbonizovanomenergetskomsistemu AT draganavujanovic definisanjeoptimalnogproizvodnogmiksaudekarbonizovanomenergetskomsistemu AT ivantrkulja definisanjeoptimalnogproizvodnogmiksaudekarbonizovanomenergetskomsistemu AT ognjenmijuskovic definisanjeoptimalnogproizvodnogmiksaudekarbonizovanomenergetskomsistemu |