Da li je pravo vreme za izgradnju velike solarne elektrane u Srbiji?
Prema gotovo svim procenama potrebna su značajna ulaganja u nove obnovljive izvore energije u Srbiji. Srbija ima ekonomski isplative potencijale obnovljivih izvora energije (OIE) (solarna energija, energija vetra, hidroenergija, energija biomase, geotermalna energije,…), tako da bi struktura proizvo...
Saved in:
| Main Author: | |
|---|---|
| Format: | Article |
| Language: | English |
| Published: |
Savez energetičara
2021-06-01
|
| Series: | Energija, Ekonomija, Ekologija |
| Subjects: | |
| Online Access: | https://doi.ub.kg.ac.rs/2021/10-46793-eee21-2-01r/ |
| Tags: |
Add Tag
No Tags, Be the first to tag this record!
|
| _version_ | 1841556079576612864 |
|---|---|
| author | Nikola Rajaković |
| author_facet | Nikola Rajaković |
| author_sort | Nikola Rajaković |
| collection | DOAJ |
| description | Prema gotovo svim procenama potrebna su značajna ulaganja u nove obnovljive izvore energije u Srbiji. Srbija ima ekonomski isplative potencijale obnovljivih izvora energije (OIE) (solarna energija, energija vetra, hidroenergija, energija biomase, geotermalna energije,…), tako da bi struktura proizvodnog miksa u elektroenergetskom sistemu trebalo sve više da se zasniva upravo na obnovljivim izvorima.
U ovom radu urađen je pokušaj da se odgovori na sledeća pitanja: da li su Srbiji potrebni novi proizvodni kapaciteti, da li su Srbiji potrebni novi proizvodni kapaciteti iz OIE i na kraju, koji bi od OIE trenutno bio najpogodniji? U radu se vrši procena da li je ovo upravo pravi trenutak za ubrzanje procesa energetske tranzicije u Srbiji kao i procena prilike da se bržim prelazom na OIE obezbedi održiviji rast i razvoj. Polazi se od činjenice da je povećanje proizvodnje električne energije iz OIE, zajedno sa merama za povećanje energetske efikasnosti i dekarbonizaciju proizvodnje i potrošnje energije, okosnica energetske tranzicije i istovremeno suština obaveza koje je Srbija preuzela pristupanjem Energetskoj zajednici i prihvatanjem međunarodnih klimatskih sporazuma. U radu se pretpostavlja da se ciljanim povećanjem efikasnosti energetskog sektora i povećanom upotrebom OIE, ciljevi evropske politike mogu postići u Srbiji i da se energetika može pozicionirati kao motor stabilnosti i održivog ekonomskog razvoja. Sekundarni efekti dovešće do povećanja održivog zapošljavanja, smanjenja javnog duga i povećanja konkurentnosti sektora. Zbog toga na energetsku tranziciju treba gledati kao na razvojnu priliku.
Izgradnja velikih elektrana na OIE, a posebno velikih solarnih elektrana u Srbiji i pridruživanje EU Green Deal-u, je svakako signal da je Srbija na dobrom putu da razvije savremeni, ekološki „čist“, konkurentan i regionalno integrisan energetski sistem. To će pokrenuti neophodna ulaganja u modernizaciju energetskog sektora i omogućiti privlačenje stranih direktnih investicija. Ostvarivanje ove vizije zahteva odlučnu političku akciju na nacionalnom i regionalnom nivou. Solarni projekti imaju najniže nivelisane troškove proizvedenog kWh električne energije, najbrži su za realizaciju i imaju najmanji ekološki i socijalni uticaj. Takođe, veliki instalisani kapacitet može se postići nizom velikih i srednjih projekata koji bi bili teritorijalno raspoređeni u cilju smanjenja jednovremenosti proizvodnje. |
| format | Article |
| id | doaj-art-3826ee1c1f724080bb67ec0056fdf070 |
| institution | Kabale University |
| issn | 0354-8651 2812-7528 |
| language | English |
| publishDate | 2021-06-01 |
| publisher | Savez energetičara |
| record_format | Article |
| series | Energija, Ekonomija, Ekologija |
| spelling | doaj-art-3826ee1c1f724080bb67ec0056fdf0702025-01-07T14:09:15ZengSavez energetičaraEnergija, Ekonomija, Ekologija0354-86512812-75282021-06-0123211010.46793/EEE21-2.01RDa li je pravo vreme za izgradnju velike solarne elektrane u Srbiji?Nikola Rajaković0https://orcid.org/0009-0004-2268-4631Savez energetičara / Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u BeograduPrema gotovo svim procenama potrebna su značajna ulaganja u nove obnovljive izvore energije u Srbiji. Srbija ima ekonomski isplative potencijale obnovljivih izvora energije (OIE) (solarna energija, energija vetra, hidroenergija, energija biomase, geotermalna energije,…), tako da bi struktura proizvodnog miksa u elektroenergetskom sistemu trebalo sve više da se zasniva upravo na obnovljivim izvorima. U ovom radu urađen je pokušaj da se odgovori na sledeća pitanja: da li su Srbiji potrebni novi proizvodni kapaciteti, da li su Srbiji potrebni novi proizvodni kapaciteti iz OIE i na kraju, koji bi od OIE trenutno bio najpogodniji? U radu se vrši procena da li je ovo upravo pravi trenutak za ubrzanje procesa energetske tranzicije u Srbiji kao i procena prilike da se bržim prelazom na OIE obezbedi održiviji rast i razvoj. Polazi se od činjenice da je povećanje proizvodnje električne energije iz OIE, zajedno sa merama za povećanje energetske efikasnosti i dekarbonizaciju proizvodnje i potrošnje energije, okosnica energetske tranzicije i istovremeno suština obaveza koje je Srbija preuzela pristupanjem Energetskoj zajednici i prihvatanjem međunarodnih klimatskih sporazuma. U radu se pretpostavlja da se ciljanim povećanjem efikasnosti energetskog sektora i povećanom upotrebom OIE, ciljevi evropske politike mogu postići u Srbiji i da se energetika može pozicionirati kao motor stabilnosti i održivog ekonomskog razvoja. Sekundarni efekti dovešće do povećanja održivog zapošljavanja, smanjenja javnog duga i povećanja konkurentnosti sektora. Zbog toga na energetsku tranziciju treba gledati kao na razvojnu priliku. Izgradnja velikih elektrana na OIE, a posebno velikih solarnih elektrana u Srbiji i pridruživanje EU Green Deal-u, je svakako signal da je Srbija na dobrom putu da razvije savremeni, ekološki „čist“, konkurentan i regionalno integrisan energetski sistem. To će pokrenuti neophodna ulaganja u modernizaciju energetskog sektora i omogućiti privlačenje stranih direktnih investicija. Ostvarivanje ove vizije zahteva odlučnu političku akciju na nacionalnom i regionalnom nivou. Solarni projekti imaju najniže nivelisane troškove proizvedenog kWh električne energije, najbrži su za realizaciju i imaju najmanji ekološki i socijalni uticaj. Takođe, veliki instalisani kapacitet može se postići nizom velikih i srednjih projekata koji bi bili teritorijalno raspoređeni u cilju smanjenja jednovremenosti proizvodnje.https://doi.ub.kg.ac.rs/2021/10-46793-eee21-2-01r/solarne elektraneobnovljivi izvori energijeenergetska tranzicijaodrživa energetika |
| spellingShingle | Nikola Rajaković Da li je pravo vreme za izgradnju velike solarne elektrane u Srbiji? Energija, Ekonomija, Ekologija solarne elektrane obnovljivi izvori energije energetska tranzicija održiva energetika |
| title | Da li je pravo vreme za izgradnju velike solarne elektrane u Srbiji? |
| title_full | Da li je pravo vreme za izgradnju velike solarne elektrane u Srbiji? |
| title_fullStr | Da li je pravo vreme za izgradnju velike solarne elektrane u Srbiji? |
| title_full_unstemmed | Da li je pravo vreme za izgradnju velike solarne elektrane u Srbiji? |
| title_short | Da li je pravo vreme za izgradnju velike solarne elektrane u Srbiji? |
| title_sort | da li je pravo vreme za izgradnju velike solarne elektrane u srbiji |
| topic | solarne elektrane obnovljivi izvori energije energetska tranzicija održiva energetika |
| url | https://doi.ub.kg.ac.rs/2021/10-46793-eee21-2-01r/ |
| work_keys_str_mv | AT nikolarajakovic dalijepravovremezaizgradnjuvelikesolarneelektraneusrbiji |